Patricija

Bok. Ja sam Patricija. Treba mi malo da se opustim, a onda sam sasvim druga priča. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. U kafiću često biram mjesto kraj prozora. Na kraju više gledam društvo nego ulicu. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. Radije se nađem na sat vremena nego da tjedan dana pišemo ni o čemu. Pokušaj me nasmijati. Ne mora to biti vic s interneta.