Dubravka

Zovem se Dubravka. U početku sam opreznija, poslije već manje. Kad mi se muškarac sviđa, teško to dugo skrivam. Oči me obično odaju. Kavu pijem polako dok ne shvatim da opet skoro kasnim. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. Ponekad kupim lijepo rublje bez posebnog razloga. Razlog se može pojaviti poslije. Zanima me što bi stvarno volio znati. Vidjet ćemo kamo ćemo doći.