Željka

Bok. Ne znam točno kamo ovo vodi, i baš mi je to simpatično. Ne trebam tjednima dopisivanje. Nekoliko poruka i kratki susret kažu mi više. Kad me nešto nasmije, pogled zadržim sekundu dulje. Pamtim sitnice: što si naručio, čemu si se smijao ili jesi li se pri rastanku još jednom okrenuo. Upravo takve stvari mi ostanu u glavi putem kući. Rado bih upoznala nekoga s kim se jedno piće neprimjetno pretvori u dva. Ponekad pustim glazbu glasno pa se čišćenje protegne na dvostruko. Na fotografijama se ne volim praviti ozbiljnom. To mi ionako ne traje dugo. Ruž ponekad popravim samo zato što se poslije osjećam bolje. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.