Marija

Zovem se Marija. U početku sam opreznija, poslije već manje. Kad mi se nešto sviđa, to se na meni uglavnom vidi. Skrivanje mi baš ne ide. Na fotografijama se ne volim praviti ozbiljnom. To mi ionako ne traje dugo. Luksuz me ne impresionira koliko dobro društvo. Dovoljan je mali lokal, stol u kutu i razgovor koji se ne prekida na pola rečenice. To mi zvuči bolje od savršeno pripremljenog programa. Voljela bih se opet veseliti susretu malo više nego što je razumno. Ruž ponekad popravim samo zato što se poslije osjećam bolje. Dovoljno je napisati normalno. Za ostalo ćemo lako.